Подршка родитеља деци у раном школском периоду.pdf

Када је, по вашем мишљењу, дете спремно за полазак у школу?
Шта треба да зна и уме да би се у школи добро осећало и напредовало?
Иако многи родитељи мисле да је за полазак у школу важно да њихово дете познаје
слова или да уме да чита, пише и рачуна, то напротив може да представља сметњу
за рад учитеља у школи. Дешава се да је дете те вештине, под утицајем родитеља,
савладало неправилно, па учитељ/-ица мора да уложи додатни напор да се стечене
навике исправе. Некада вам можда изгледа као да учитељ/-ца вашег детета ипак
очекује да оно пише и чита пре него што крене у школу, али то је онда прилика за
искрен разговор о међусобним очекивањима.
По мишљењу већине учитеља и стручњака за образовање, важнија је емоционал-
на и социјална зрелост за полазак у школу. Дете не мора да уме да чита и да пише
пре школе, јер је савладавање читања и писања предвиђено програмом у првом
разреду и томе ће га правилно научити учитељ/-ица. Важније је да буде зрело за
вршњачки колектив, комуникацију са наставницима и да буде самостално – да уме
да се самостално обуче, веже пертле, намести кревет, обави личну хигијену, спакује
за школу и слично, као и да је спремно и мотивисано да остварује контакт и размену
са непознатим особама, уз опрез али не и страх.
Такође је важно да уме да продуби постојећа другарства и склапа нова, да дели
играчке или ужину са другом децом и да поседује основне културне навике.
Наравно, ако је ваше дете показивало интерес ка словима и читању и већ (само
или уз вашу помоћ) научило да чита и пише пре школе, то није нужно проблем, већ
може да указује на то да је дете даровито. Битно је да не форсирате дете да чита и
пише пре школе, јер ће тамо имати прилику то да научи.
Још једна важна ствар за добру припрему детета да пође у школу је да се тестирању
дететове зрелости, које обавља стручни сарадник у школи, приступи као нечем по-
зитивном и изазовном у позитивном смислу, а не стресном и пресудном за успех
детета. За саму тестовну ситуацију можете припремити дете тако што ћете му рећи
да ће тамо радити неке занимљиве задатке, одговарати на нека питања, цртати и
разговарати са психологом. При том, нешто ће знати, нешто неће, али да је то у реду
и да је тако са свом децом – да нешто знају, а нешто не умеју да одговоре.
Застаните и размислите:
Замислите себе у положају вашег детета које први пут креће у школу.
Каква очекивања имате? Каква осећања вам се јављају?
Шта вас радује, а шта брине? Коме бисте се обратили са тим бригама?
Како бисте волели да та особа одговори на ваше бриге?
Шта дете може да очекује у школи?
Шта похађање школе захтева од детета и родитеља?